Саборовање српског изворног пјевања одржано је у недјељу, 19. маја у Културном центру Пале. Сабор су организовале женска и мушка изворна пјевачка група „Младост“ из Пала које су узвратиле гостопримство мноштву група са којим заједно путују и друже се. То су дугогодишња пријатељства која међусобно преносе традицију изворне пјесме из различитих крајева Српске, Србије и Црне Горе.
Глумицу Тијану Николић гледали смо вечерас на сцени Културног центра у улози монахиње Јефимије односно деспотице Јелене Мрњавчевић. На увјерљив али и потресан начин глумица је публици приближила лик и дјело чувене Јефимије од момента када је имала све што се пожељети може до потпуног суноврата. Присутна публика уз снажне емоције, чак и сузе проживљавала је патњу монахиње која истовремено представља симбол бола и љубави. У њој су спојене пролазност и вјечност, вјера у живот и пркос смрти.
Вечерашњом представом завршавају се треће Мајске духовне свечаности. Хвала нашој вјерној публици, Српској православној парохији паљанској – Центар Храм Сабора Светог архангела Гаврила и Колу српских сестара „Света великомученица Текла“ из Пала. Прикупљени новац током тродневне манифестације у износу од 445 КМ биће прослијеђен угроженој породици са територије наше Општине.
Представа за најмлађе под називом „Мјесечева шума“ у извођењу глумаца из Позоришта „Културна сцене – Мале ствари“ Требиње одиграна је вечерас у Културном центру. Лунар је уз помоћ наших малишана и јунака из свијета бајки Снежане, Црвенкапе, Маше и Меда и шумске виле спасио малу, слатку планету Геу од Смрда и Смрдице. Присутна дјечица су са великом пажњом и одушевљењем пратила занимљиву причу са сцене, укљућујући се и сами на позив глумаца.
Вриједне руке чланица из Кола српских сестара „Света великомученица Текла“ из Пала вечерас су у галерији Културног центра Пале изложиле своје ручне радове рађене од природних материјала (конца, вуне, платна..). Такође, припремиле су и укусне традионалне посластице за вечерашњу публику а све у знаку подршке нашој духовној манифестацији. Рад Кола заснива се на доброчинству, љубави, разумијевању а поред основних хуманих вриједности чланице Кола српских сестара чине све на очувању вјере, традиције и обичаја, као и љубави коју исказују према роду, вјери и отаџбини.
Вечерас смо гледали руски филм „Острво“ а сутра је на програму монодрама „Јефимија“ у 20 часова. Улаз слободан.
Под покровитељством Народне скупштине Републике Српске вечерас смо у Културном центру изложбом „Други балкански рат на фотографијама и документима“ аутора проф. др Дејана Антића обиљежили 110 година од побједе Краљевине Србије у Другом балканском рату. Овом изложбом чувамо културу сјећања на славне догађаје и људе који су уграђени у темеље слободе нашег народа и нације кроз примјере херојства и жртве који су наши преци поднијели. Други балкански рат одиграо се у периоду од јуна до августа 1913. године и представља наставак великих, динамичних догађаја на нашим просторима након протјеривања Турака. Иако је трајао само мјесец и по дана, овај рат по жестини битака и јунаштву српске војске није заостајао за Првим балканским ратом са којим је ударио темеље непобједивости српске војске у Великом рату. Испред Народне скупштине Републике Српске као носиоца изложбе публици се обратио предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић.
Изузетно квалитетан и поучан документарни филм „Љубав Твоја и непослушност моја“ аутора Луке Ђурапчевића приказан је вечерас у Културном центру Пале. Филм представља екранизовану истиниту животну причу младог Подгоричанина који је хук и пјесме са трибина замијенио Литургијом и химнографијом Цркве која слави Бога Живог и Истинитог.
Прича Луке Ђурапчевића гласи: Ми, дјеца апокалипсе за Бога нисмо знали и тражили смо срећу на улици и навијачким трибинама, у ноћним клобвима, загрезли у алкохолу, наркотицима и блуду. Мислили смо да тако треба, убјеђивали себе да смо срећни, а уствари око нас и у нама била је само празнина испуњена тугом, несрећом, бесмислом и смрћу. Са тугом и болом у срцу могу да посвједочим да сам присуствовао ништа мањем броју сахрана својих пријатеља у односу на вјенчања и крштења.
Препоручујемо Вам од срца да овај филм погледате сами или са најближим, породицом, дјецом, пријатељима.
Свечаним програмом обиљежен је свјетски Дан планете Земље у Културном центру Пале у организацији Еко – тима Основне школе „Србија“ и планинарско – еколошког друштва „Романија“ из Пала. Циљ манифестације је подизање свијести о угоржености планете Земље, несразмјерним коришћењем природних ресурса и прекомјерним загађивањем воде, земљишта и ваздуха. Више од 120 ученика презентовали су и дочарали виђење у ком правцу треба да се односимо према нашпој животној средини од које зависи и опстанак људи на земљи.
Промоција романа „
“ аутора Веселина Џелетовића управо је завршена у Културном центру Пале. Роман је истинита прича о злочинима над недужним Србима кроз разна мучења и трговину људским органима на Косову и то почињеним у доба мира. Зликовци су ископали срце Србину Јовану у Великој Хочи на Косову и Метохији и однијели у Њемачку, гдје га је богати Њемац Јохан Вагнер купио. Послије успјешне трансплатације, Вагнер почиње да сања непознате предијеле, православну цркву, сеоску кућу и пред њом плавооког дјечака. Временом снови се претварају у кошмар ратних слика и Јохан, њиховим трагом долази на Космет, одлучан да открије идентитет донора. На крају, он прелази у православље и усваја дјечака Милана, који по смрти мајке остаје сам.
Веселин Џелетовић је романом „Српско срце Јоханово“ изградио највећи споменик страдалим Србима на Косову а промоцију је организовало Православно хуманитарно удружење „Свети Сава“ из Пала у сарадњи са Културно – спортским центром Пале и Хуманитарним удружењем „Срби за Србе“ .
Фолклор је уопштено име за умјетност која по традиционалним карактеристикама и етиком живи у народу. Преноси се са старијих на млађе а наше Културно – умјетничко друштво „Младост“ из Пала вечерас је одржало свој традиционални прољећни концерт у Културном центру Пале. Присутној публици друштво се представило са Извођачким ансамблом а чланови друштва показали су знање на завидном нивоу. Концерт под називом „Дар младости“ обухватио је једанаест кореографија од којих су три извели гости из Вишеграда.
